Anatomija i fiziologija polnih organa

Izvor: Image courtesy of dream designs / FreeDigitalPhotos.net

Pubertet obuhvata procese biološkog sazrevanja deteta do polne zrelosti. Polno sazrevanje je uslovljeno razvojem polnih žlezda – jajnika kod devojčica i testisa kod dečaka – koje počinju da luče polne hormone. Pod uticajem polnih hormona razvijaju se i sazrevaju unutrašnji i spoljašnji polni organi i dolazi do promena na telu dečaka i devojčica – porasta dojki, uvećanja testisa i penisa i pojave polne kosmatosti. Ove promene se nazivaju sekundarne polne osobine.

Pubertet normalno počinje između 8. i 13. godine kod devojčica i 9. i 14. godine kod dečaka. Najznačajniji događaji u pubertetu su prva menstruacija (menarha) kod devojčica i prvo namerno/samostalno izbacivanje sperme iz penisa kod dečaka. Oni su znak da se pubertetski razvoj i polno sazrevanje normalno odvijaju.

Prvi uočljivi znak puberteta kod devojčica obično je početak razvoja dojki. Zbog povećanja ukupnog sadržaja masti u organizmu i preraspodele masnog tkiva, proporcije tela se menjaju tako da figura devojčice počinje da liči na obličje odrasle žene. Pojavljuju se dlačice na stidnom predelu i u pazušnim jamama. Prva menstruacija, ključni događaj puberteta kod devojčica, prosečno nastupa u uzrastu između 12. i 13. godine. U početku su menstrualni ciklusi bez ovulacije (stvaranje jajne ćelije) i obično je potrebno da prođe više meseci da se pojavi ovulacija, tj. sazrevanje i izbacivanje jajne ćelije iz jajnika.

Prvi znak puberteta kod dečaka je porast veličine testisa. Ubrzo slede porast penisa i skrotuma (mošnica), kao i pojava kosmatosti stidne regije. Kosmatost je u početku prisutna uz koren penisa a zatim se širi i na stidni predeo, trbuh ispod pupka i unutrašnju stranu butina. Nešto kasnije zapaža se rast malja na licu i u pazušnim jamama. Sa rastom glasnih žica glas postaje dublji. Kod izvesnog broja mladića, obično sredinom puberteta, pojavljuje se prolazno uvećanje grudi (ginekomastija) koja može da traje nekoliko meseci do dve godine.